Dinar 29 (2007) Serbia.pdf

SADR@AJ

Numizmati~ki ~asopis

ANTI^KI NOVAC

Prvi novac na evropskom prostoru: KORNJA^E EGINE

Slobodanka STOJAKOVI]

Izdanje Srpskog numizmati~kog dru{tva

LVCIVS SEPTIMIVS SEVERVS (193-211) Prvi vojni~ki car

Rista MILETI]

NOVE VARIJACIJE NA ANTI^KE TEME

Slavoljub PETROVI]

Za izdava~a

ZORAN ILI]

e-mail: zoranilic@yubc.net

SREDNJOVEKOVNA NUMIZMATIKA

NUMIZMATI^KA ISTORIJA JU@NOSLOVENSKIH ZEMALJA (IV)

Charles B. SMITH, Jr.

Glavni i odgovorni urednik

RANKO MANDI]

e-mail: rmandic@gmail.com

O KRALJEVSKOM KRUNISANJU STEFANA PRVOVEN^ANOG

Miroslav JOVANOVI]

^lanovi Redakcije

NENAD BJELO[

DU[AN KOVA^EV

RANKO MANDI]

RISTA MILETI]

LJUBOMIR STEVOVI]

KOSMI^KI MOTIVI U SRPSKOJ SREDNJOVEKOVNOJ NUMIZMATICI

Milan S. DIMITRIJEVI]

NOVAC KRSTA[KIH DR@AVA (2)

Stevan VERE[

MODERNA NUMIZMATIKA

Novi prigodni novac: SERIJA „DOSITEJ OBRADOVI]“

Tehni~ki urednik

SAVO KATALINA

CRNOGORSKA DR@AVNA KASA ZA VREME NJEGO[A

Vasilije JANKOVI]

Lektor i korektor

DARINKA NIKOLI]

NEKI NOVITETI IZ ZEMALJA BIV[E JUGOSLAVIJE

@ETONI

„TOKENI“ NOVOSADSKOG EGZITA

Adresa Redakcije

Srpsko numizmati~ko dru{tvo

Knez Mihailova 49/I

11000 Beograd, Srbija

Tel. +381 (011) 3034-695; (064) 131-6370

e-mail: numiserb@yubc.net

www.snd.org.yu

@ETONI I SUVENIR NOV^ANICE NARODNE BANKE SRBIJE

NOTAFILIJA

Iz Narodne banke Srbije NOV^ANICA OD 500 DINARA 2007.

NOV^ANICA OD 500 DINARA 1939. BEZ PRETISKA

Ivan [KRABO

@iro ra~un: 205-69617-78

Srpsko numizmati~ko dru{tvo Beograd

JUGOSLOVENSKE REZERVNE NOV^ANICE IZ 1936. GODINE

Zby{ek [ustek

[tampa

GTP „PANGRAF“ d.o.o.

Beograd, Stanka Paunovi}a 49

tel. 332-9166

PE^ATI NA NOV^ANICAMA SA IMENOM VALJEVA

Branko GLI[I]

TRI NEOBJAVLJENE NEMA^KE NOV^ANICE SA SRPSKIM @IGOVIMA

@eljko JELI]

Tira`: 1000 primeraka

SFRAGISTIKA

MALI TIPAR KNEZA STROJIMIRA

\or|e JANKOVI]

Stavovi i mi{ljenja autora tekstova i pril-

oga ne moraju predstavljati stavove i mi-

{ljenja redakcije „dinara“.

Redakcija zadr`ava pravo manjih intervencija

u tekstu, podrazumevaju}i da se integritet

celine i detalja mora po{tovati. U slu~aju po-

trebe za ve}im intervencijama, redakcija }e

obavezno konsultovati autora teksta pre ob-

javljivanja.

FALERISTIKA

ODLIKOVANJA ZA MAJKE (1)

Slavoljub PETROVI]

ODLIKOVANJA VATROGASNOG SAVEZA SRBIJE

Nenad BJELO[

VOJNE I DRUGE OZNAKE

ZNAK "AVAUL"

Aleksandar VELI^KO i Lazar GERI]

Primerak broj

NOVA NUMIZMATI^KA LITERATURA

INFORMACIJE SRPSKOG NUMIZMATI^KOG DRU[TVA

dinar 29 / 2007

NUMIZMATI^KE AUKCIJE

anti~ki novac

Kornja~e Egine

Sl. 1. IV. vek p.n.e. (B.M.C. 167)

Slobodanka STOJAKOVI], Beograd

boba.styo @ sbb.co.yu

propasti Mikenske civilizaci-

je, gr~ko pleme Jonjana je

pod navalom Dorana zapo-

~elo sa migracijama prema maloazij-

skoj obali i ostrvlju, da bi, zatim,u `elji

za unapredjenjem trgovine, postepeno

kolonizovalo ju`ne obale Italije i Sicili-

je kao i severne obale Egejskog mora

koje su za ove naseljenike bile od po-

sebnog zna~aja. Kolonije su osnivane i

u [paniji, ju`noj Galiji, severnoj Africi i

du` crnomorske obale.

Ovo {irenje gr~ke populacije po oba-

lama ju`ne Evrope, severne Afrike i

MaleAzije, gde se trgovina obavljala

robnom razmenom, neizbe`no je dove-

lo do pronalaska kovanog novca, lak-

{eg i efikasnijeg na~ina trgovanja, i do

razvoja nov~ane privrede. Ne mo`e se

sasvim precizno utvrditi kada je nastao

prvi kovani novac, ali se sa sigurno{}u

mo`e re}i da je ovo neprevazi|eno civi-

lizacijsko dostignu}e, od prvorazred-

nog istorijskog zna~aja, nastalo u po-

znom VII veku p.n.e.

Herodot nam saop{tava da su Li|ani

prvi po~eli da kuju i koriste zlatni i sre-

brni novac. Oni su, zapravo, bili prvi

koji su dragocenom metalu kojim se tr-

govalo, dali odredjeni oblik, te`inu i

utisnutu legendu. Li|ani i neki maloa-

zijski Grci prvi su kovali novac od elek-

truma, legure zlata i srebra. Nije sigur-

no da li su to bili jonski Grci ili njihovi

isto~ni susedi Me|ani koji su kovali pr-

ve grube okruglaste komade od elek-

truma, bez aversnog i reversnog dizaj-

na. Ovakvi primerci su prona|eni u

Efesu, gradu nastanjenom Jonjanima,

a sastojali su se od metala, koji se mo-

`e na}i kao prirodna legura u reci koja

proti~e kroz lidijsku prestonicu Sard.

Kasnije, za vladavine kralja Kreza (560

– 546. p.n.e.) Li|ani su, osim statera od

Sl. 2. Mapa Peloponeza sa fragmentom mape Egine (dole levo)

Nesporno je da su maloazijski Grci, kao prvi me|u ra{i-

renom gr~kom populacijom, pod uticajem Li|ana zapo-

~eli kovanje svog novca, dali mu oblik i opremili ga ra-

znim simbolima. Ne{to kasnije, u drugoj polovini VII

veka, sa kovanjem novca su po~eli i evropski Grci, me-

|u kojima su prvi bili Eginjani i Argejci, a ubrzo potom

i Atinjani. Preko kontakata sa maloazijskim Grcima, Egi-

njani su po ugledu na svoje susede, starosedeoce iz

Male Azije koji su se prvi oprobali u ve{tini kovanja,

do{li na ideju proizvodnje sopstvenog novca veoma

originalnog, jedinstvenog dizajna

elektruma, emitovali i prva bimetalna

kovanja, zlatni i srebrni novac - krezei-

de. Posle njega je kovao persijski car

Darije svoje zlatne dareike.

Nesporno je da su maloazijski Grci,

kao prvi me|u ra{irenom gr~kom po-

pulacijom, pod uticajem Li|ana zapo-

~eli kovanje svog novca, dali mu oblik i

opremili ga raznim simbolima.

Ne{to kasnije, u drugoj polovini VII

veka, sa kovanjem novca su po~eli i

evropski Grci, me|u kojima su prvi bili

Argejci i Eginjani, a ubrzo potom i Ati-

njani. Preko kontakata sa maloazijskim

Grcima Eginjani su po ugledu na svoje

susede, starosedeoce iz Male Azije koji

su se prvi oprobali u ve{tini kovanja,

do{li na ideju proizvodnje sopstvenog

novca veoma originalnog, jedinstvenog

dizajna.

Krajem VII veka p.n.e. na celom Me-

diteranu u prometu su novci Egine sa

dinar 29 / 2007

PRVI NOVAC NA EVROPSKOM PROSTORU

U davnom X veku p.n.e., nakon

anti~ki novac

kornja~om; za njima slede najranija ko-

vanja Atine, Korinta i Eubeje; zatim

Halkide, Eritreje, Kalkisa i dr. Sve ove

kovnice bile su aktivne od sredine VI

veka p.n.e. Od ovih po~etaka kovanja

poti~u i dva va`na te`inska standarda-

eubejski i eginski – na kojima se kasni-

je zasnivalo gr~ko nov~arstvo.

o velikoj ekonomskoj mo}i ove dr`ave.

Postav{i jedna od najve}ih pomor-

skih sila u svom okru`enju, sa trgova~-

kim putevima preko isto~ne polovine

Mediterana, a zahvaljuju}i kontakti-

ma sa maloazijskim Grcima, kod Egi-

njana se vrlo rano rodila ideja o sop-

stvenom kovanju novca. U kojoj meri

su Eginjani bili cenjeni u tada{njem

poslovnom svetu svedo~i ~injenica da

su mnogi gr~ki gradovi primili njihov

sistem mera i novca. Eginska te`inska

stopa, bazirana na didrahmi – stateru

od oko 12,6 g, bila je nadaleko prihva-

}ena, kako u Gr~koj i Kritu tako i u

Maloj Aziji.

Kao mo}na pomorska sila Egina se u

VI veku p.n.e. pridru`ila Peloponeskom

savezu – SIMAHIJI – kojeg su osnovali

Spartanci. U ovaj savez su u{li Tegeja,

Korint, Epidaur, Flijunt, Troizen, Her-

mione, Megara, Egina i dr. gradovi Pe-

loponeza i okoline. ^lanovi Simahije,

savezni gradovi, su bili autonomni.

Obavezali su se da }e u slu~aju rata

protiv zajedni~kog neprijatelja davati

utvr|eni kontingent vojske i priznavati

spartansku vrhovnu komandu. Skup{ti-

ne saveznika su se odr`avale u Sparti.

U takvim je okolnostima Sparta do~e-

kala gr~ko- persijske ratove.

Egina je do`ivela najve}i procvat u V

veku p.n.e., a o njenoj slavi i mo}i pi-

sao je veliki helenski pesnik Pindar.

Medjutim, suparni{tvo sa Atinom koje

je rezultiralo ~estim, iznuruju}im rato-

vima, dovelo je 456. godine do pada

Egine pod Atinjane, da bi 431.godine

Atinjani deportovali celokupno sta-

novni{tvo Egine. Pod vlast Rima Egina

je potpala 133.godine p.n.e.

Egina je kovala novac zaklju~no sa

periodom vladavine rimske carske di-

nastije Severa. Jedini prekid u kovanju

statera desio se izme|u 431 – 404. go-

dine p.n.e., kada su Eginjani bili prote-

rani iz svojih domova od strane atin-

skog sve{tenstva. Tada su u manjoj me-

ri kovane samo frakcije.

Postoji dosta nedoumica oko samog

po~etka kovanja Egine. Anti~ka tradi-

cija pripisuje po~etke eginskih kovanja

kralju Arga Fejdonu (umro ne kasnije

od 650. godine p.n.e.), {to nije bilo

bez osnova, jer su stateri tipa kornja~e

nesporno bili najstariji novac evropske

Gr~ke. Th.Reinach u Rev.Num., 1894.

god. ispoljava dosta nedoumica oko

datovanja kralja Fejdona. Va`ni anti~-

ki pisci koji pominju da je Fejdon ko-

vao u Egini, ili Eginjane kao prve koji

su u Evropi kovali novac, jesu Efor (po

Strabonu- VIII.st.358); Aelian

(Var.Hist., 12.20) i pruski epigrafi~ar

iz 19. veka Boeck. 2 . Gr~ki nau~nik iz

IV veka p.n.e. Herakleid iz Ponta tako-

|e izjavljuje da je kralj Fejdon od Ar-

ga, koji je umro oko 650. godine

p.n.e., prvi kovao novac Egine. Nasu-

prot ovome, neki savremeni autori

najranije kornja~e datuju u polovinu

VI veka p.n.e. ^ak nije sigurno ni to da

li je Egina ikada bila pod Fejdonovom

dominacijom, da bi on kovao njen no-

vac. Ipak je prevagnulo mi{ljenje da je

Egina bila ta koja je prva u Evropi ko-

vala novac, jer je ona od najstarijih

vremena pa do osvajanja od strane

Atine 456. godine p.n.e. bila jedna od

najve}ih trgova~kih i pomorskih sila

Gr~ke, dok je Arg u izvesnom stepenu

bio udaljen od glavnih trgova~kih to-

kova koji su se kretali preko Saron-

skog zaliva.

Ostaje kao zaklju~ak da je eginsko

kovanje najstarije u Evropi, da je njego-

va prva emisija nastala u kasnom VII

veku p.n.e., i da uniformnost ovih ko-

vanja kroz vekove jasno ukazuje na to,

da ono nije slu`ilo samo za lokalne po-

trebe ve} i za me|unarodni opticaj. Sve

do Peloponeskog rata 431. godine

p.n.e. kovanja Egine su bila podjedna-

ko prihva}ena valuta na ~itavom Pelo-

ponezu.

Istorijat Egine

Egina – ostrvska dr`ava sa istoime-

nim glavnim gradom – locirana je u Sa-

ronskom zalivu na otprilike pola puta

izme|u Atike i Peloponeza. Najve}i

grad i luka ovog ostrva Egina podignut

je na temeljima istoimenog drevnog

grada. Na tom mestu je postojala nase-

obina jo{ od pre tri hiljade godina

p.n.e. Gr~ka legenda ka`e da se vrhov-

ni bog Zevs zaljubio u Eginu, k}erku

re~nog boga Azopa i da ju je odneo iz

Beotije na ostrvo Enonu (Enopij) u za-

livu izme|u Atike, Istma i Argolide. Tu

je Egina Zevsu rodila sina Eaka, budu-

}eg kralja ovog ostrva koje je, zatim,

nazvano po njenom imenu. Ovo ostrvo

sa svojim veli~anstvenim pristani{tem

bilo je idealna lokacija za trgovinu, ne

samo sa dr`avama severne Gr~ke i Pe-

loponeza ve} i sa gradovima Male Azi-

je i, od najranijih vremena sve do nje-

govog osvajanja od strane Atine 456.

godine p.n.e., jedno od najva`nijih tr-

gova~kih dr`ava Gr~ke.

Eginjani su se vrlo rano istakli u po-

morstvu i trgovini. Oni su me|u prvima

trgovali u dalekoj Iberiji (Herodot, IV. l

52). Zabele`eno je da na Egini postoji

vi{e desetina hiljada robova, {to govori

Sl.3. Lidija, 6.v.p.n.e 1 (B.M.C. 22)

1 Kovanje pre Kreza, oko 650 – 561.g.p.n.e.; elektrum, oko 4,72 g; glava lava/ inkuza od dva kvadrata

2 Boeckh.A., Parian Chronicle, Corpus Inscriptionum Graecorum,2374, v.45

dinar 29 / 2007

Plik z chomika:

Inne pliki z tego folderu:

Inne foldery tego chomika: